Веза између исхране, стреса и крвног притиска је сложена, али веома значајна. Одређене намирнице могу директно утицати на наше расположење, ниво хормона и здравље кардиоваскуларног система.
Када смо под стресом, често се окрећемо „утешној“ храни – богатој шећером, сољу и мастима. Таква исхрана краткорочно даје осећај задовољства, али дугорочно доводи до повећаног притиска, дебљања и поремећаја метаболизма.
Насупрот томе, исхрана богата воћем, поврћем, интегралним житарицама и здравим мастима (маслиново уље, ораси, авокадо) позитивно утиче на тело и ум. На пример, намирнице богате магнезијумом – попут спанаћа, банана и семенки бундеве – смањују напетост мишића и побољшавају сан. Омега-3 масне киселине из рибе (лосос, скуша) смањују упале и стабилизују расположење.
Поред тога, важно је уносити довољно воде. Дехидратација може повећати осећај раздражљивости и умора, што погоршава стрес.
Редовни оброци и избегавање прекомерне кофеинације такође играју важну улогу. Стабилан ниво шећера у крви помаже у одржавању менталне стабилности и енергије.
Уз пажљиво осмишљен план исхране, могуће је не само боље контролисати стрес, већ и спречити развој хроничне хипертензије.